MOGUCE!

Bila sam jedno grozno stvorenje, sebično i buntovno. Zovem se Dragana i u drogiranju sam provela skoro 20. god. Za drogu sam bila spremna sve da uradim. Putovala sam za Istanbul, tamo kupovala drogu koju sam zatim prodavala po Evropi samo da bi imala da zadovoljim svoje potrebe za fixom. Išla sam da radim i provale po stanovima i buticima, samo da bi došla do para za drogu. I to se tako odvijalo sve dok nisam završila u zatvoru. Posle zatvora ništa bitnije se nije desilo, nastavljam da prodajem heroin i da se drogiram.
Ubrzo u stanu gde sam živela, moj blizak prijatelj umire od prekomerne doze heroina koju sam mu ja prodala. Jako sam se uplašila! Zajedno sa svojim sinom padam na kolena i izgovaram svoju prvu molitvu, vapeći da beživotno telo Bog povrati među žive. Bog je odgovorio na moju molitvu.
Nakon svih ovih događaja u očaju tražim pomoć u Raskršću. U vrlo kratkom roku ulazim u program i počinjem da doživljavam drastične promene.
Nakon završetka programa poptupno sam oporavljena osoba, odnosi sa sinom su izlečeni obnovljeni. Shvatam da mi heroin više nije potreban, i jedno znam da ako je Bog mogao meni da pomogne da me izvuče iz one agonije života, može svakog.
Danas nakon par godina od završetka programa sam sretna osoba koja ima dobrog muža sa kojim imam još jedno dete i jako dobar i srećan život. Moja jutra su sada ispunjena radošću i mirom a ne agonijom kako da dođem do droge.
Danas sam svesna da bez Raskršća i ljudi koji su mi pružili pomoć kada mi je bilo najteže, nikada ne bih mogla da budem slobodna od narkomanije

	Susanne vorher Susanne ca. 8 Monate danach	Ich war schwer drogen-, medikamenten- und nikotinabhängig. Jahrelang durchlief ich alle möglichen Therapiestationen, um von dieser Knechtschaft frei zu kommen - alles vergeblich. Nach mehreren Selbstmordversuchen war ich körperlich und seelisch am Ende und lebte nur noch für die Droge - dafür war ich bereit, alles zu tun - es war erniedrigend und beschmutzend. Freunde nahmen mich am 2. Oktober 1997 mit zu einem evangelistischen Abend in der Handelskammer Feldkirch in Vorarlberg. Herr Fillafer predigte das Evangelium und betete dort mit mir und Gott hat mich damals von allen Süchten und Abhängigkeiten völlig frei gemacht. Ich hatte noch einige Anfechtungen, doch Gott gab mir durch sein Wort die Kraft zu überwinden. Auch die Familie, wo ich herzliche und liebevolle Aufnahme fand, stärkte mich im Glauben.
		Susanne vor Kurzem Susanne nach 6 Jahren

http://www.heilung-durch-glauben.at/

Ako i dalje misliš da je cuganje cool, promisli malo zašto neko cuga i vidjet ćeš da motivi, zapravo, uopšte nisu cool. Najčešće se radi o strahu da nećeš biti prihvaćen/a, da se nećeš imati s kim družiti ili da će te proglasiti papkom ako ne želiš popiti više od jednog pića. A ko bi izdržao takav pritisak pored svih drugih tinejdžerskih muka? Evo još nekoliko najčešćih motiva od kojih nijedan nije cool:

http://luk.link.ba/drugstore/alkohol/zasto_mladi_ipak_piju_alkohol/

Sloboda, radost, poštenje, revnost... To su samo neke od osobina koje krase osobu koja je uspešno završila program RASKRŠĆA. Svaka osoba koja se uspešno izbori sa problemom narkomanije zaslužuje da bude nazvan POBEDNIKOM i vredan jesvake pažnje. To je samo jedan od razloga zašto će se i ove godine, održati svečana dodela diploma završnicima programa Raskršća.
Sam svečani čin dodele diploma će se održati 15. Marta tekuće godine u amfiteatru novosadskog “Spensa”. Početak ceremonije je zakazan za 19h, a nakon svečanosti biće održan i prigodan koktel za sve zvanice.
Ovaj događaj će biti izuzetna prilika da završnici programa ispričaju kako i na koji način su uspeli da se izbore sa problemom narkomanije. Takođe Raskršće želi da podigne nivo svesti kod građana o ozbiljnosti i eskalaciji narkomanije na ovim područjima, a ujedno i da pošalje poruku “JEDNOM NARKOMAN-UVEK NARKOMAN - NIJE TAČNO!!”

Zovem se Branislava, imam 33. godine i veoma sam srećna, jer je moj nekada beznačajan život, danas dobio smisao. Dvanaest godina sam bila narkoman i u tome pokušavala da nađem svoju vrednost i svoj identitet. Takav način života me je odveo u pogrešnom smeru, u besmisao, očaj i patnju. Na prvi pogled, promenjeno stanje svesti mi je davalo lažnu posebnost i ispunjenje. Na kraju mi je jedini pokretač bio heroin… i ceo moj život je izgubio smisao. Skidala sam se po bolnicama, kod raznih prijatelja, kod privatnih psihijatara, bila na blokadi u Rusiji, ali uzalud… Bez heroina praznina i besmisao su me uništavali iznutra. Usamljena i očajna odlučujem da preuzmem nešto. Saznajem za Raskršće, i ulazim u program. U programu upoznajem sebe i počinjem da se menjam. Podstičem samu sebe, počinjem da čitam Bibliju i shvatam da postoji izlaz iz užasa narkomanskog života koji sam pre programa vodila. Kroz molitvu i čitanje Biblije menja se moj karakter, moj pogled na život i moje vrednosti. Nema više one praznine i besmisla, sada je na tom mestu vera i ljubav. Konačno sam zadovoljna sa onim što ustvari ja jesam. Bila sam narkoman… a sada sam slobodna, dobila sam novi život, novu šansu i nov početak i veoma sam srećna zbog toga.

http://www.raskrsce.org.yu/serbian/vesti.html

  Moji roditelji su mi bili sve, donosili su mi radost, smjeh i snagu. Jedne večeri kada sam imala sedam godina probudila sam se i vidjela mamu kako plače i mog tatu kako odlazi s torbom s namjerom da se više nikad ne vrati. Sjećam se da sam ga molila i plakala da ostane. Poslije toga moji roditelji su se rastali i porodica razišla. Ja sam bila s mojom mamom a moj brat je bio kod tate. Ja i brat smo vodili odvojene živote, išli smo u različite škole. Vidjela sam da mi brat lagano gubi nadu i ja sam ubrzo nakon toga počela gubiti nadu. Moji roditelji su živjeli s drugim ljudima, mi smo se osjećali da ne pripadamo među njih.

Sa 16 godina zatrudnila sam s mojim dečkom, a sa 18 sam bila majka dječaku koji se zove Andrej. Radila sam za modnu agenciju u Los Anđelesu. To je od mene zahtijevalo da živim u gradu zbog svakidašnjih uloga kojim sam prisustvovala. Sin mi je bio kod mame dok sam ja ganjala karijeru. Ubrzo sam upala u drogu i loše veze. Završila sam kod kuće u domu za oporavak i našla ustanovu za odvikavanje od droga za 2 mjeseca. Poslije toga okrenula sam se alkoholu i to me je brzo odvuklo na droge i potpuno uništenje u dobi 22. Moj sin je živio sa mnom i sjećam se jedno jutro dok sam gledala u ogledalo rekla sam „ Oj, moj Bože ne mogu prestati”. Mrzila sam ono što sam vidjela u ogledalu . Imala sam želju da se ubijem, zbog bola koji sam osjećala. Moj sin je spavao u drugoj sobi.

Kada je došao trenutak za mene da sve završim, moja mama je uletjela kroz vrata. Vrištala je, „šta nije uredu, znam da nešto nije u redu s tobom!”Pala sam dole plakajući, trebala sam neku vrstu olakšanja za moju nesnošljivu bol koja me je proždirala.
Završila sam u bolnici sva slomljena, u modricama od glava do pete od pada koji sam doživjela u pijanom stanju. Pala sam na koljena i rekla” Bože ako si tu ako postojiš trebam te sad”!

U tom trenutku mir je došao u mene koji sam tražila svoj cijeli život. Plakala sam i smotala se u svoj krevet zahvlana za Boga koji je pun oproštenja , totalne i absolutne ljubavi.

Moje cijelo tijelo se osjećalo povijeno u njegovoj milosti i ljubavi. Znala sam da sam konačno došla kući. Gospod mi je tu noć dao viziju. Dva puta mi je pokazao u mom životu što me je dovelo do mojih posljedica, i pokazao mi je put koji je napravljen samo za mene ako Ga budem slijedila. Bog je zaštitio Andreja dok sam ja prolazila kroz sve ovo.

Božanskom službom, vjerujem da je moj ujak Joe bio tu sa mnom u to vrijeme( on je počeo sa širenjem o Isusu u našoj porodici) S njim sam podijelila moja iskustva i on me je opremio s nekoliko važnih stihova s kojim bih trebala početi. Krenula sam na utrku za Bogom. Uronila sam u Bibliju i našla ljubav koju sam tražila cijeli život na svakoj stranici dok me je Bog hranio kroz svoju riječ. Biblija kaže da je Isus jedini koji me voli i koji nikad neće me prestati voljeti. Nikada me neće razočarati a svi ostali hoće. Dok sam čitala Bibliju našla sam psalam koji je moja pjesma, moje ljubavno pismo Bogu. To je psalam 116, previše je dug da sve napišemo ali evo samo neki dio koji volim i koji opisuje moju svrhu u životu:

«Što da uzvratim Jahvi za sve što mi je učinio? Uzet ću čašu spasenja i zazvat ću ime Jahvino.Izvršit ću Jahvi zavjete svoje pred svim pukom njegovim.»
Psalam 116, 12-14

Bog me je trenutno izbavio te noći od moje ovisnosti! Moja dnevna molitva je da Bog mi daje oči da vidim Njegov narod u potrebi, da budem sluga, da ovisim o Njemu, i da podijelim ovaj predivni dar spasenja koji donosi novi život.

...Netko te voli i želi da znaš da zauvijek hoće s tobom biti!

Netko te voli i u srcu tvome On želi biti i ćivjeti!

Da, Netko te voli i zbog toga ti je i dao ovu malu poruku! Netko te voli i želi da budeš sretan! Svi mi želimo voljeti i biti voljeni, jer Ljubav je najvažnija stvar na svijetu za mnoge od nas! Sve ljepote Božjega stvorenja su ovdje zbog Ljubavi! - Trava, drveće, cvijeće, veličanstveni sunčevi zalasci, romantične zvjezdane moći, predivne životinje. Čak i životinje, naši ljubimci, razumiju ljubav i ne mogu živjeti bez ljubavi, a ponekad se dogodi i da umru od bola.

 nastavak: www.oporavak2.blogger.ba

Saimen: Keinen Hass mehr auf Weiße!

Geboren bin ich in Eritreas Hauptstadt Asmara. Ich bin ein Flüchtlingskind; bei uns war nämlich Bürgerkrieg, zum Teil jetzt immer noch. Ich war 2 Jahre alt, als wir nach Deutschland kamen. Ungefähr zu der Zeit, als ich eingeschult wurde, begann mein Vater zu trinken. Erst ab und zu, dann immer häufiger. Es kam zu Streit und Gewaltausbrüchen, die größtenteils meine Mutter und meine Geschwister ausbaden mussten. Meine Mutter versuchte alles um die Familie zusammen zu halten, doch nach einigen Jahren trennten sich meine Eltern.

Danach wurde mir vieles egal: Mit 8 fing ich an zu klauen und zu lügen, mit 12 Zigaretten, mit 13 landete ich in einem Heim für schwer Erziehbare, wo sie mich mit 16 wieder rausschmissen. Dann kamen die Drogen. Erst Haschisch, später Heroin. Die nächsten 6 Jahre sahen etwa so aus: Heroin, Diebstähle, Dealerei, Knast, Therapie, kurze Zeit clean und dann das ganze wieder von vorne.
Irgendwann erzählte mir auch mal jemand von Jesus. „Is ja schön für Sie, ich krieg mein Leben schon selbst in den Griff“, war meine Antwort. Dann wieder ein Gerichtsverfahren. Diesmal brummten sie mir ‚Therapie statt Strafe‘ auf. Weil meine Bemühungen, in eine staatliche Therapie zu gehen, versagten, landete ich im September letzten Jahres im Wiedenhof. Ich war entschlossen, das alles so schnell wie möglich hinter mich zu bringen, um dann nach Hause zu gehen und weiter zu leben wie vorher.

Bis zu diesem Samstagabend. Beim überkonfessionellen Gottesdienst der FCJG spürte ich etwas, das ich gar nicht kannte und immer noch schwer beschreiben kann: Ich fühlte mich plötzlich so gut und so wohl wie nie zuvor in meinem Leben. Das war besser als alle Drogen zusammen! Diesem Gott, der mir so echt, nah und spürbar begegnet war, dem wollte ich mein ganzes Leben anvertrauen! So betete ich zu Jesus und legte mein Leben in seine Hand. Er füllte die Leere in mir auf und ich fühlte mich sicher und geborgen. Er sagte mir auch, dass der Wiedenhof jetzt mein Zuhause sei und die Menschen hier meine neue Familie. Für mich war das der Hammer, denn ich habe weiße Menschen früher echt gehasst. Jetzt sind sie Familie und Freunde geworden. Seit über einem Jahr habe ich keine Drogen oder Zigaretten mehr angerührt. Und gerade habe ich einen Job bekommen - nach knapp 2 Wochen Suche.

Saimen, 27 Jahre